уторак, 31. јануар 2017.

БИРОКРАТИЈА, БИРОКРАТИЈА, БИРОКРАТИЈА: Шта кочи младе предузетнике у Србији?

Административне процедуре и недостатак новца главне су препреке које коче младе у Србији да се упусте у предузетништво, речено је у Привредној комори Србије.

 
На панел дискусији о предузетиштву младих у ПКС, уз приказивање филма "Како започети бизнис у Србији'', а у организацији ЛегалАид-а, речено је да се млади у Србији интересују за разне секторе предузетништва, а да као најпеспективније виде производњу и прераду хране, те ИТ сеткор.

Секретар Заједнице предузетника ПКС Бранислава Симанић је рекла Тањугу да је један од приоритета Сектора за предузетништво ПКС унапређење омладинског предузетништва и да су се зато одазвали позиву да учествују у изради филма о томе како започети сопствени посао у Србији.

"Младе је највише занимало које услуге могу добити у ПКС. Представили смо те услуге у филму - пружамо помоћ у изради бизнис планова, приликом учествовања на сајмовима и изласку на страна тржишта , оранизујем Б2Б састанке, радимо промоције, проверавмо бонитет иностране фирме која може бити потенцијални партнер у Србији и друго", навела је Симанић.

Каже да ПКС има и Бизнис инфо сервис у оквиру којег млади могу поставити било које питање које их занима и да ћ им у року од 48 сати стручне службе ПКС доставити одговор.

"Занимало их покретање нове службе, а то је служба за заштиту права предузетника, а у случају неправилног и незаконитог рада органа, која први пут креће и која ће значајно унапредити права предузетника", рекла је Симанић.

Млади највише интересовања показују за разне видове призводње и прераде хране и за ИТ сеткор, али их у намери да себаве пословима кочи недостатак новца, приметила је Симанић додајући да је држава уз партнерство ПКС покретнула различите програме финансијске подршке, а посебно за старт-ап.

"У 2016. години смо имали доделу првих 116 уговора за започињање сопственог посла, а ускоро се очекује отварање истих програма и за ову годину", рекла је Симанић.

У 2016. у оквиру програма за започињење сопственог посла, за старт ап, минимални износ беспорватних средстава је био 300.000 динара, а максималан милион динара, што је 50 одсто од укупне инвестиције, објаснила је она.

Власник ИТ фирме Никола Цветковић је рекао да је највећи проблем што су старт-ап фирме углавном без пара због цега се они онда "сами играју e-бизниса".

"Сви мисле да је главна ствар да имају добро технолошко решење, али много је важније како било које решење може да се прода", сматра Цветковић.

Координатор удужења младих привредника Србији Лазар Лекић је представио актиности тог удружења наводећи да се баве, између осталог, едукацијом, информисањем, умрежавњем, подршком у реализацији пројеката… , а све у циљу да олакшају младима улазак у бизнис.

Напоменуо је да је учлањење у удружење бесплатно и да се може обавити преко интернета.

Осим државних институција које се појављују у филму, попут Националне службе за запошљавање, Агенције за привредне регистре, Привредне коморе, саговорници су и успешни предузетници који својим примером могу доста да утичу на будуће одлуке људи који су на почетку реализације својих идеја, између осталих Иван Милосављевић власник Тегла бар-а и сувласник Блазнавца, Никола Цветковић власник ИТ фирме, Александра Ђурашић Тодоровић, девојка која је започела прoизводњу домаће козметике, Љиљана Марковић представница агенције РАРЕИ.

(Aгенције)

Нема коментара:

Постави коментар