четвртак, 23. фебруар 2017.

(ВИДЕО) ЗАШТО ЈЕ НЕБОЈША МАТИЋ УСПЕШАН ПРЕДУЗЕТНИК: Неколико савета о развоју бизниса


Ако укуцате у Гугли "Небојша Матић" или "Микроелектроника" добићете низ текстова у којима су само хвалоспеви. Не само због тога Матић свакако није правило када се ради о српском предузетништву, али јесте добар пример шта нама треба. 

 
Небојша Матић, Фото: Медија Центар Београд
Посао је почео деведесетих у очевој гаражи у Лајковцу, а данас његова компанија “Микроелектроника” извози у 138 земаља широм света. Највише у Европу, САД и Јапан. Извози више од 90 одсто производње. 

Пословну филозофију можда најбоље оцртава мото на компанијском сајту "нама не требају људи којима треба посао, нама требају људи који желе да раде".  Ево неколико разлога зашто је Матић и данас реткост у српском бизнису: 

Зато што зна да су запослени највећи ресурс


По његовим речима фирма је добра јер добри људи раде у њој. "Можеш бити власник и директор колико хоћеш, али си нула без способних и марљивих људи. Суштина је у дружењу. Први човек фирме мора да брине о својим запосленима. Ја моје и волим, заједно радимо, смејемо се, дружимо, пецамо, јер ако су они задовољни, посао иде напред", каже Матић. Када имају проблем, решење је комуникација, не новац, јер мотивација се постиже само причом, сматра директор Микроелектронике.

Зато што не гледа само на профит


Управо се то огледа у односу према запосленима. Доскора су бонуси дељени четири пута годишње, а сада је то промењено у повишицу. Плате расту и до 100 одсто годишње, а постоји и надокнада за треће и четврто дете. 

"Моја плата је 1.000 евра. Не мешам своју зараду и фирмине паре", каже Матић. "Не трошим новац на јахте и скупе аутомобиле, јер ми то не треба. Пре бих купио нову машину, него ауто од 50.000 или 100.000 евра. Сматрам да је 15.000 евра горња граница суме коју бих издвојио за кола".

Зато шо не мисли да мора да се ослања на државу


По Матићу могуће је да успети и да се не ослања на помоћ државе. У шали чак каже да му је посао кренуо када је престао да се ослања на помоћ државе. "Прави предузетник се не ослања на државу", каже Матић.

Зато што зна шта је суштина предузетништва


"Ти си директор јер знаш решење проблема, и ти не постављаш питања" каже Матић.

Зато што уме да пренесе предузетнички дух


Кћерки јединици Небојша је већ усадио предузетнички дух. Џепарац не може да се добије за џабе, већ мора да се заради. "Тражила је 200 динара и ја сам јој рекао да ће добити, ако почисти терасу испред фирме", прича Матић. "Када је завршила, закључила је да је 200 динара мало за квадрате које је почистила".

Зато што не мисли да су мањи порези чаробан штапић за све привредне проблем


Према његовим речима имати у овој држави  фирму је џабе. "Мој став је да порез на профит мора да буде 30 одсто, јер без тога држава не може да обезбеди услуге од јавног интереса. Предузеће које није у стању да плаћа своје обавезе треба да оде у стечај", акже Матић.

Зато штоје ризиковао у пословању


За свој почетак каже да је дошао у Београд са 200 марака у џепу и питао се шта може да започне са том сумом? Одлучио је да покрене часопис "Микроелектроника“. "Нашао сам фирме које су биле вољне да се рекламирају, а онда отишао код штампара и обећао да ћу му платити кад мени плате рекламе. Он је ризиковао и пристао", каже Матић. 

Ризик му се касније вишеструко исплатио, па и данас штампа за Микроелектронику. "Часопис је кренуо ’97. године и радио је преко других фирми које су пристале да ми изађу у сусрет - зато често кажем да је историја „Микроелектронике“ и историја добре воље. Јер тада је било јако тешко основати фирму, требало је бар месец дана да јуриш и објашњаваш ко си и шта хоћеш да радиш, да прибављаш гомилу документације, да испуњаваш услове који често нису имали никакве логике...И данас неко кука како је тешко основати фирму, када се цео посао заврши за десетак минута", истиче Матић.

Нема коментара:

Постави коментар