недеља, 08. октобар 2017.

ПОРЕСКА ОМЧА ГУШИ ПРЕДУЗЕТНИКЕ: Оптерећења у Србији већа него у Немачкој


Као главни разлог готово две трећине испитаника у истраживањима НАЛЕД-а наводи високи порез и доприносе на зараде и у складу с тим 43 одсто привредника види избегавање ових обавеза као најзаступљенији облик сиве економије.

Високо фискално оптерећење пословања један је од кључних разлога зашто српска привреда процењује да чак 29 одсто фирми и предузетника одлучи да послује у сивој зони.

Као главни разлог готово две трећине испитаника у истраживањима НАЛЕД-а наводи високи порез и доприносе на зараде и у складу с тим 43 одсто привредника види избегавање ових обавеза као најзаступљенији облик сиве економије.

Анализа пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, коју је урадио НАЛЕД у сарадњи с Факултетом политичких наука, показала је кроз симулацију упоредивих примера да предузетник који води пословне књиге и себи исплаћује минималну зараду, у Србији мора за порез и доприносе да издвоји чак 44,22 одсто укупних прихода, у Хрватској 25 одсто, у Мађарској од 25 до 35 одсто, а у Немачкој чак упола мање, 21,13 одсто.

Иако се у нашој земљи предузетници доминантно опредељују да порез плаћају паушално, они су и у том случају изложени високим трошковима.


Власник фризерског салона, рецимо, годишње ће на име паушалног пореза платити од 145.000 до 250.000 динара у зависности од општине у којој послује, а власник ИТ фирме од 235.000 до готово 400.000 динара, чак и да ништа не приходују.

"У складу са препоруком НАЛЕД-а, Национални програм за сузбијање сиве економије предвиђа као једну од 108 мера и активности увођење пореског ослобођења у првој години пословања за младе и незапослене на евиденцији НСЗ", каже председник Савеза за фер конкуренцију НАЛЕД-а и председник УО Сосијете Женерал банке у Србији Горан Питић.
Додаје да НАЛЕД очекује од Владе и Министарства финансија да спроведу ту меру до краја 2017. у складу са усвојеним планом, "јер уколико желимо да стимулишемо предузетништво, добровољно поштовање прописа и прелазак у легалне токове неопходно је да уведемо подстицаје у овој области".

Подстицајне мере посебно су важне за развој предузетништва међу младима код којих је стопа незапослености на крају 2016. била 31,3 одсто и готово три пута виша од опште стопе, наводи се у медијском билтену НАЛЕД-а, те констатује да у поређењу са земљама ЕУ Србија има четврту највишу стопу незапослености младих.

Уз  то, констатује се да је самозапошљавање младих у Србији ретка појава, тек 7,8 одсто има статус послодавца или су запослени у породичној фирми, а више од 60 одсто нема ни жељу да покрене бизнис.

НАЛЕД ће, а у вези с овом темом, 10. октобра у просторијама Економског института и уз подршку Немачке развојне сарадње, јавности представити упоредну анализу пореског и непореског оптерећења почетника у пословању, као и препоруке за увођење пореског ослобођења у првој години пословања.
(Новости)

Нема коментара:

Постави коментар