уторак, 12. јун 2018.

ВЕЛИКА ИЛУЗИЈА: Бити предузетник

Има ли неко ко је старији од 20 година  и млађи од 50, а да није некада макари једном у животу пожелео  да има свој посао и буде "свој газда"? Вероватно има, мада је број оних који јесу имали такви идеју у Србији сваким даном све већи. Мотив може бити немање посла или пак незадовољство постојећим, али свеједно циљ је исти - побољшати своје материјално стање. 

 


Но, колико оних који желе да уђу у сопствени посао зна шта га у Србији (мада и у свету није ништа боље) чека? Јако мало, а ту чињеницу можда мало исправљају разни курсеви (државни и они који то нису), мада курс никада не може да замени реални живот.

Свеједно, прича колико је предузетнички хлеб тежак, и да има много више од седам кора би требало да буде више.Кажу да су у једној од рационализација сада покојне Заставе, отказ уз отпремнине дали и врсним мајсторима који још нису били за пензију. Мислило се да ће добро мајстори као што су они били лако наћи ухљебљење у пироватном поолу. Није било тако. Очигледно је поред заната који су ти људи поседовали за успех у послу било потребно много више вештина.

Много часто људи који имају колико толико стално радно време (што значи да раде за друге) својим прикателљима и познаницима у приватном бизнису кажу - лако је вама ви може да радите и да не радите када хоћете. Ништа спорно, али неравноправност иде често управо против предузетника.Јер често раде много више него запослени, који одавно немају загарантовано осмочасовно радно време.  Причало се да је један успешни амерички предузетник позван да се обрати студентима једног колеџа. Свој говор је започеоо речима  "цео живот сам радио свега пола дана - ваше је само да изаберете хоћете ли радити прву или другу половину дана".

Добитник награде за предузетништво, сада као власних афирмисане фирме је открио да је прве три године по почетку бизниса радио три године без дана одмора. Да ли сте спремни за то?

Од оних људу са почетка текста, на питање због чега не  желе да крену у приватни бизнис већина одговара да је раазлог недостатак новца. Иако има истине у томе, новац као услов за започињање бизниса долази на самом крају. Он никако не може бити први ни једини услов за успех у бизнису, као што не би требао да буде и једими мотив за улазак у  бизнис.

Заправо поседовањее свих оних вештина које се уче на поменутим курсевима је много важније од поседовања новца.

Још једна ствар коју никада довољно не говоре предузетницима је - несупех, односно прихватање и учење из њега. Губитак фирме није смак света, а прави предузетник на то гледа као на привремени пад после кога може опет да добије убрзање.

Ово не само неколико тачака које чине велику илизију о томе како бити предузетник, а са којима би сваки кандидат за самостални посао морао да буде упознат, пре него што их искуси на својој кожи.

Нема коментара:

Постави коментар